Ispovesti Snickers-a :)

Dobro vece, ili dobro jutro ukoliko ste radni narod!

Mene nesanica muci nocima.

Danju spavam, nocu razmisljam.

Valjda to tako ide... cim padne mrak, padoh i ja s njim.

Po hiljaditi put razocarana praznim ljudima, i po milioniti put odusevljena predivnim emocijama ljudi na koje u tim trenucima nikad nisam ni pomislila.

Koliko zapravo ima tih ljudi, koji udju u vas zivot kada se najmanje nadate i oboje vase sivilo.

Koliko iskrenih osmeha, koliko zagrljaja, koliko lepih reci, popijenih kafa i neprespavanih noci.

Tako kad mrak krene po mene, ocajnicki se trudim da razmisljam o svemu lepom sto imam, sto me okruzuje, sto mozda nije moje ali je deo mene.

Koliko ljudi koji vam dusu dodiruju svojom iskrenoscu i kada pomislite da je ovaj svet jedno okrutno mesto prepuno sebicnjaka, onda se stvore ljudi koji cene prave vrednosti, koji ne mare za vreme i koji vas svet cine prelepim mestom za zivot.

Ljubav... to je ono sto mnogima nedostaje.

Cudno je koliko su neki ljudi ogorceni, prepuni negativnih misli i uvek spremni na osudjivanje i ogovaranje drugih ljudi. Koliko ima tvrdoglavih, zadrtih ljudi koji slusajuci sebe po ko zna koji put svojom tvrdoglavoscu ne dozvoljavaju da cuju misljenje drugih ljudi, ne zele da nauce nesto novo, korisno-beskorisno, nije vazno. Koliko su se sklupcali i ucaurili u svom savrseno mracnom svetu i ne dozvoljavaju ni truncici svetlosti da dodje do njih, da ih pomeri iz savreseno udobnih fotelja.

I tako vec danima, mesecima, pa cak i godinama, svemu lepom prilaze s odredjenom sumnjom. A kada u nesto jednom posumnjate, to vise ne vredi nicemu.

Ljubav nedostaje! Jer ljubavi i paznje nikad ne moze biti previse!

Imala sam tu srecu da sam rodjena, vaspitana i odgajana u porodici s roditeljima prepunim ljubavi, lepih reci, paznje. Neki ljudi nisu. I veoma mi je zao zbog toga, zaista. Jer kada odmalena naucis na zagrljaj, poljupce, brigu, deljenje, smeh, putovanja i sve predivne uspomene koje nosis u svom toplom srcu, onda ni ljudima koje okruzujes ne moze biti hladno uz tebe.

Na stranu kakvo vam je bilo detinjstvo. Sadasnjost krojite sami. Svojim mislima, svojim recima, svojim pogledima. 

Neki ljudi su toliko otudjeni od ljubavi da su navikli bez nje. Nekim ljudima je normalno da prodje dan da se nijednom ne nasmeju da ih stomak zaboli. Neki ljudi su puni predrasuda, mrznje, ogorceni toliko da ne mogu da vide ili cak, ne prihvate kad ispred njih stane osoba koja je spremna da ih uzme za ruku i pokaze da ovaj svet nisu samo pare, brza kola i ostalo na sta se svode danasnje 'vrednosti'. Neki ljudi su toliko crni, da kada svetlost dodje, oni za nju imaju samo najruznije reci, guraju je od sebe, vredjaju, cine sve da ona nestane. Bore se ocajnicki, i kada svetlost nestane, onda ostaju sami sa svojim demonima koji im uzimaju dusu i ostavljaju ih da zive zivot bez nje.

A kakav je covek bez duse? Kakvo je bilo sta ako nisi dao bar jedan gram najvrednijeg dela sebe? Kakva je pesma na tvu ako je ne osecas i ne pevas srcem? Kakva je biljka ako stoji negde u cosku i povremeno je zalivas? Kakva je knjiga ako ne osecas njen miris, zvuk obrtanja novih stranica, ako je ne dozivljavas? Kakav je zivot bez duse? Molim vas, recite mi!

Neki ljudi se cude ako im iz cista mira poklonis cokoladu, lepu rec, osmeh? Cime sam to zasluzio? Preispituju se sta vam treba, sto li ste to uradili. Jer niko ne radi nista lepo bez razloga, zaboga!

Realnost. Tako nazivaju svoj svet. Necu biti dama i kazacu, poserem vam se na realnost!

Ma, koliko sve otislo u krasni, i koliko je generalno svest naseg naroda krenula nizvodno u nepovret, ja verujem u pojedince, verujem u dobrotu, nesebicnost, prijateljstvo, ljubav.

Zivot nije lak. Ah, zaboga! Mnogo puta su se svi opekli, krenuli iskreno, puni nade, naisli na pogresne ljude i polako stvarali oklop koji se sada ucelicio i mnogo je tesko da dodjes do one malene, tople duse koju tako vesto krijes.

Strogo se protivim da menjate svoje vrline samo zato sto neko tamo nije njih umeo da ceni. Vi ste takvi kakvi jeste, i to i jeste poenta. Da budeti vi. Ne menjajte sebe zbog ljudi koji vas nisu cenili. Nemojte da postajete losi jer su ljudi oko vas losi. Oni nisu vas uzor! Pa, zasto biste se onda ponasali bas kao oni? Na bezobrazluk i bezdusnost se ljubavlju uzvraca! Verujte mi. Cak se i najveca zver pretvorila u princa usled najiskrenijih emocija lepotice! To jeste bajka, ali zar to svi ne bismo zeleli...bezbrizan i lep zivot, zivot iz bajke? 

Budite ljudi!

Budite dobri.

Delite komplimente!

Smejte se glasno!

Igrajte, plesite, ucite novi jezik! 

Uzivajte, ljudi! Zivot je previse kratak! 

Setajte, trenirajte, trcite!

Ljubite strasno!

Pijte jutarnju kafu na terasi sa dragim osobama!

Gledajte zalazak sunca na keju. Ili bilo gde da se nalazite!

Putujte! 

Uzivajte u izlasku sunca! 

Trudite se da osetite lepe trenutke!

Pijte vina!

Volite se, ljudi! 

Grlite se snazno kao da sutra putujete na prekookeanski put! 

I znate sta? Kad vam neko pokloni cokoladu, zgrabite je, rascepajte celofan, posluzite ljude oko sebe i uzivajte! I ne zaboravite da polizete prste! ;)