Ispovesti Snickers-a :)

Uvek se u nasim zivotima preplice dobro i zlo. Ponekad nam se cini da ceo svet samo nas, da sunce sija samo za nas i da mozemo da promenimo ceo svet. Ponekad... A ponekad kao da je ceo svet srusen, nijedan dobar razlog za osmeh na licu, tacnije nijedan dovoljno dobar.I tuga i nezadovoljstvo ne dolaze sami, uvek idu jedno za drugim, sudaraju se, gomilaju tako da te dotuku, da ne mozes da se pomeris. Sedis u jednom mestu i blenes u jednu tacku. Hiljade ideja, odluka i zakljucaka prolaze tvojom glavom u sekundi, ali nijednu ne registrujes, sve je tako tesko, olovno tesko da bi imao vremena i snage da o tome razmislis, da to resis, da udahnes vazduh i krenes. Naravno, za svaki problem postoji resenje. Ali to dolazi kasnije. Sada pricamo o delu dok vam je sve crno i mrtvo. Pricamo o tome kako se ja osecam sada.

Daleko od toga da nemam razlog za srecu, ali u ovom trenutku izgledaju tako nebitni, sitni. Nekako mi je dusa prazna, nekako crna. Ne mislim da jeste-jer za to treba biti teski pesimista sa dobrim iskustvom i odlicnim razlozima da u to duboko verujes. A to svakako nisam. Ja sam veciti optimista koji je srecan zato sto sunce sija, zato sto je na semaforu zeleno svetlo, zato sto mu se deka javio na ulici, jer je pomogao nekoj baki da predje ulicu ili prenese torbu dok izlazi iz autobusa. Mene stvarno srecnom cine male stvari-veoma male!

Ali naidje taj period kad se sve lose poklopi i kad mislite da apsolutno nikome nije stalo do vas, da ste sami na svetu i da ne postoji osoba koja bi vas ubedila u suprotno. Naravno, tu su roditelji, prijatelji, decko/devojka koji vas vole i uvek su uz vas. C. Nedovoljno.

Treba mi prostor, mir, treba mi tisina.

Prokleto sam zensko i ne znam sta zelim! Eto!

I pricam nepovezano, pricam o nekoliko tema istovremeno, i kapiram da vam nista nije jasno-al ko zna zasto je to dobro i da l je to uopste bitno?

Ja sam od onih koji ce uciniti dobro delo bez razloga. Ne mislim da sam bezgresna-daleko od toga. Samo mislim nisam nikoga namerno povredila-niti bih. Uvek cu se postaviti kao covek, uvek cu ti dati sve, ne sve-gresim, onoliko koliko mogu-maximum! Bez razmisljanja. I volim kad se ljudi postave isto. Ne volim kad nije tako, stavise-vredja me to.

Eto mene ovde zato.

Nije interes, radim to zbog tebe, ocekujem bar postovanje, nista vise.

I kad neko ispadne takvo govno, onda ti dodje da budes neverovatno bezobrazan. To sto se postavis kao covek ne znaci da ne umes da budes bezobrazan, ne znaci da si debil, da moze kako drugi hoce, da nemas svoje misljenje, da nemas svoje JA.

Ali, da li je u tome poenta?

Da li treba da gazis da ne bi bio zgazen? 

Da li treba da budes govno da bi te ljudi uzeli za ozbiljno? 

Cemu to? Mislim da je to najgluplja i najprimitivnija stvar koju mozes uciniti.

Ne treba da pretis svojim stavom, treba da pruzis ljubav. 

Svako moze da bude govno, olos i grub.

Svako ume da se osveti i mrzi.

Ali poenta je oprastati, voleti, pruzati ljubav bez potrebe da je dobijes natrag.

Koliko vas je takvih??

Poenta je da budes covek bez obzira na sve. 

Mislim da nisam sposobna da razmisljam.

Mislim da mnogo pricam, mnogo-nejasno, poenta bez, bar olaksavam sebi. Valjda.

Ne znam sta bih vam rekla sem da bih se ja sad tako dooobro napila da zabravim na sve, da veceras ne mislim ni na sta, da me sutra boli glava i da alkohol isparava iz mene i ispuni moju sobu ocajnim mirisom.

Eto. Ipak znam sta hocu.

Iako sam prokleto zensko?

Na dobrom sam putu. ;)