Opet me je zvao
Opet me je zvao.
Pricali smo pola sata, a pojam nemam o cemu.
Pricali smo o svakakvim glupostima, smejali se, i bas sam uzivala u razgovoru.
Kad smo zavrsili razgovor, prozimao me je onaj neopisiv,divan osecaj koji cini da blentavo buljite u jednu tacku, a ni u kom trenutku ne skidate osmeh s lica. Uh sto volim taj osecaj!
Rekao mi je jos “Trebalo bi da dodjem u tvoj grad, zovem te kad dodjem” pomalo nesigurno, skoro pitajuci me a ne obavestavajuci me, kao da trazi moju potvrdu.
“Naravno, pa naljutila bih se da mi se ne javis” govorim da ga ohrabrim i osecam srecu u njegovom glasu. “Jedva cekam” izlete mu.
Uh sta mi radi, nije svestan! Da li ce doci? Ja jos vise jedva cekam!
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Uh, kakvo je to slatko iščekivanje i neizvesnost! :-)
Autor razmisljanka — 12 Dec 2011, 08:42
Kako je slatko biti zaljubljen :)
Autor dalia — 12 Dec 2011, 08:46